Пројекат Кућа без пожара је замишљен са циљем смањивања броја пожара у домаћинствима и на јавним местима, као и броја погинулих и повређених у тим пожарима. Пројекат Кућа без пожара је рађен по узору на сличан пројекат који су у много већем обиму покренули у Америци, Центар за контролу тровања и превенцију (CDC), Америчка комисија за употребу средстава заштите (CPSC) и Америчка администрација за заштиту од пожара (USFA), а основни циљ њиховог пројекта да 2020 ови пожари не однесу ни један људски живот. Америчка Влада овај пројекат финасира са 5 милона долара годишње.
У први мах би се рекло да је то преамбициозан програм, али слична искуства из неких земаља говоре супротно. Плански осмишљена превентива из области заштите од пожара, са великим бројем стручно обучених едукатора, мора дати добар резултат. Наравно у предности су оне земље које имају развијен волонтрески приступ овој материји (добровољна ватрогасна друштва), а најбољи пример нам је Аустрија.
Наша земља се може сврстати у ред оних које имају добровољно ватрогаство, иако је оно у неким срединама у стагнацији, постоје реалне могућности за спровођење овог пројекта.
Пројекат Кућа без пожарабио би подељен у неколико фаза и група, у зависности од популације становништва које се едукује, као и начина едукације. Времнски рок за спровођење целокупног пројекта би се кретао између 5 и 10 година, у зависности од популације која се едукује.
По завршетку пројекта, он би наставио да фукционише у смањеном обиму и имплементиран у друге системе едукације становништва. У првих 5 година едукацијом би била обухваћена целокупна популација. У том периоду се планира да сви становници стекну основна знања из области заштите од пожара. Тиме би се створила подлога за даљи сложенији рад на едукацији, и повољна клима за подизање нивоа културе заштите од пожара. На даље, активности на едукацији би се прилагодиле потребама становништва.
Едукација деце узраста од 5 до 15 година би остала на истом нивоу и по истеку 5 година, делом имплеметирана у редовно образовање а делом кроз рад стручних сарадника. По истеку 10 година континуинираног рада са децом добићемо прву генерацију која је савладала целокупан програм едукације. Та и свака следећа генерација деце биће носиоци развитка подизања нивоа свести и културе заштите од пожара. Са овим генерацијама сви проблеми заштите од пожара који се свакодневно усложњавају биће далеко лакше решавани.
У финансирању овог пројекта треба да нађу своје место све структуре друштва које имају посредан и непосредан интерес. Свако другу учешће у финансирању ће бити сепаратно. У првом реду са највећим интересом су држава, затим осигуравајуће компаније и њихова удружења а на крају организације и органи који се баве проблематиком заштите од пожара.
Део финансирања ће сносити и они заинтересовани субјекти који буду желели да рекламирају своје производе и услуге у оквирима пројекта. Незванично, постоји расположење појединих међународних фондација и организација које би, уколико се пројекат покрене, материјално помогле реализацији свих програма.
Носилац свих активности везаних за овај пројекат био би Ватрогасни савез Србије. На челу пројекта би се налазио Директор. У пројекат би били укључени радници стручне службе Ватрогасног савеза Србије, као техничка подршка.
Стручни део пројекта би осмислили Менаџери а усвојио би га Ватрогасни савез Србије преко својих органа и тела. Сваки Менаџер би водио, и био одговоран за своју област.
Носиоци спровођења пројекта би били Општински ватрогасни савези и добровољна ватрогасна друштва (преко стручних сарадника у оквирма ДВД-а) у првој фази од 5 година, а у другој фази било би укључено и Министраство просвете, преко својих радника.
Посебан део пројекта биће посвећен медијском наступу и реализацији пројекта путем медија. У медијски добро постављеној концепцији овог пројекта лежи кључ његовог функционисања а уједно и опстанка.
Трошкови пројекта би се огледали у следећем:
– Трошкови израде и ауторизације програма,
– Трошкови припремања програма за његово функционисање, (припрема за штампу и штампање материјала, израда интернет презентације, припрема и снимање видео спотова и сл.),
– Трошкови одржавања семинара за припрему стручних сарадника.
Чланови руководећег тима пројекта закључно са менаџерима би за своје ангажовање имали плаћене путне и остале трошкове везане за припрему и реализацију програма. Уколико се обезбеде финансијска средства ауторима пројекта би била исплаћена једнокартна надкнада на име продаје ауторских права, обзиром да ће се све ауторизације извршити на име Ватрогасног савеза Србије.
Сви наведени трошкови би се исплаћивали искључиво од средстава прикупљених за функционисање пројекта. Ватрогасни савез Србије би за потребе пројекта обезбедио посебан жиро рачун на коме би се налазила средства пројекта. Средствима ће располагати руководство пројекта уз сагласност Извршног одбора Ватрогасног савеза Србије.
Трошкове рада стручних сарадника сносиле би основне организације тј. Општински ватрогасни савези и добровољна ватрогасна друштва, у складу са својим могућностима.
Пројекат Кућа без пожараби после извесног времена (у својој трећој фази) требао да донесе и одређену зараду. Остварена зарада би требала да се инвестира у евентуално проширење пројекта и његово унапређење, у складу са позитивним трендовима.
Прва фаза:
У овој фази неопходно је формирати руководећи тим пројекта, дефинисати задатке и обавезе, као и рокове за њихово извршавање.
– Именовање руководстава и дефинисање задатака.
– Израда програмски делова пројекта и усвајање од стране органа Ватрогасног савеза Србије
У овој фази потребно је обавестити Општинске ватрогасне савезе и добровољна ватрогасна друштва треба да доставе тачан број и имена стручних сарадника који ће радити на реализацији пројекта.
Друга фаза:
– Припрема програма и обезбеђивање услова за његово функционисање
– Одржавање семинара за припрему стручних сарадника потребних за спровођење програма
Трећа фаза:
– Реализација пројекта – старт
Услови које морају испуњавати стручни сарадници пројекта:
– Најмање средња стручна спрема,
– Максимум 45 година живота,
– Успешно положен испит за стицање звања Сарадник.
Групе по којима би се обрађивала проблематика:
– Деца узраста од 5 до 15 година. Један део програма би се бавио превентивом и тим програмом би била заокупљена целокупна популација деце, а он би се спроводио у сарадњи са предшколским и школским установама. Други део програма је намењен за рад са децом у добровољним ватрогасним друштвима, и он би се спроводио у оквирима добровољних ватрогасних друштава.
– Безбедност у кући. Овим програмом би била обухваћена безбедност у домаћинствима, са акцентом на заштиту од пожара, а биле би обрађене и неке друге теме из области безбедног становања. Овај програм би се спроводио у сарадњи са Месним заједницама. У случајевима када су у питању објекти заједничког становања програм би се спроводио у сарадњи са кућним саветима. У осталим случајевима програм би се спроводио у просторијама добровољног ватрогасног друштва или на другим јавним местима.
– Безбедност на јавним местима. Овај програм би обухватио безбедност на јавним местима и јавним установама , као и превентивну заштиту од пожара у саобраћају и на саобраћајним средствима. Овај програм ће у складу са захтевима претходна два бити имплементиран и спроводиће се у склопу поменутих.
Током реализације пројекта врши ће се неопходне анализе које ће давати јасну слику развоја, реализације и ефеката који се постижу. Све анализе ће се достављати Извршном одбору на разматрање.
Потреба за једним оваквим пројектом је у нашој земљи изузетно велика. Досадашњи поједначни програми који се спроводе у неким срединама, дају добре резултате и то треба да послужи као пример. У свим развијеним земљама, чему тежи и наше друштво, имају изузетно висок степен едукације на пољу превентивне заштите од пожара, јер сматра се да је интервенција ватрогасаца крајњи облик заштите који не може постићи повољан ефекат гледано у размери уложена средства – смањење материјалне штете, смањење броја погинулих. То не значи да у средства и опрему не треба улагати, већ да је потребно направити размеру, и на свака уложена средства у репресиву, треба један део уложити и у превентиву, јер једино се тако може постићи мексималах ефекат улагања у заштиту од пожара, а сва уложена средства у репресиву ће дати далеко бољи и већи ефекат. Најбоље поређење се може извршити са здравственом заштитом, где се операционе сале сматрају крајњим обликом здравствене заштите.
О позитивним особинама и ефектима овог пројекта може се писати бесконачно дуго, а свако ко се бави проблематиком заштите од пожара схвата његов значај. Ватрогасни савез Србије и добровољна ватрогасна организација је једина институција која тренутно може да осмисли и спроведе овакав пројекат, и зато апелујем на чланове Извршног одбора да безрезервно пруже подршку овом пројекту и у свом делокругу помогну да он заживи. Материјални фактор ће бити тај који ће диктирати темпо развоја и динамику извршавања преузетих обавеза, али тај фактор не треба да буде пресудан приликом покретања овог пројекта. Покретањем овог пројекта добровољна ватрогасна организација би започела једну врсту трансформације која би водила ка подмлађивању и прилагођавању савременим потребама развијеног друштва.